Prilog/apel za manifest ženskog aktivizma u BiH
Ženski pokret u BiH je, svakako, najjači i najznačajniji deo bh. civilnog društva. No, u nekim svojim svojstvima kao da i dalje pluta po „površini“ jer ne uspeva da dublje „zaore“ u pitanja koja se tiču širih strukturalnih obeležja ovog društva. I dalje letimo da se površno bavimo „cool“ temama- „najcool“ tema je učešće žena u politici a da pri tom samu politiku shvatamo površinski, čime zapravo depolitizujemo naše borbe i aktivizme i obesmišljavamo svoje napore. Politiku svodimo na formalnu participaciju u institucijama, a zaboravljamo da je politika svuda gde ima moći i nemoći, privilegovanja i marginalizovanja.
A ženski pokret je upravo nastao iz aktivizma koji je presekao suptilne oblike depolitizacije svega onoga što ne spada u „klasičnu“ politiku (ne treba zaboraviti da se npr. u klasičnom liberalizmu smatralo da se ekonomija ne tiče politike te se država stoga nije mešala u to što deca od pet godina rade u fabrikama!). Zamajac pokretu je dao abolicionizam- boreći se protiv ropstva žene su postale svesne svoje deprivacije ali i svoje snage proizašle iz borbe za „opštu“ stvar. Brinuo ih je i položaj obespravljenog radništva, siročadi, lica sa posebnim potrebama, uništavanje prirode, čime su uspele da dubinski zahvate sve nepravde real-politike i da uvide da je nemoguće istinski promeniti rodne odnose bez ovih dubljih zahvata u različite nepravde.
U ime kontinuiteta sa izvornim pokretom, a bez čega ćemo i dalje plutati po površini, apelujem da se bh. ženske grupe i organizacije uključe u kampanju podrške EDUSu, udruženju za unapređenje obrazovanja i podrške deci sa i bez poteškoća u razvoju, a kojem se obraćaju za pomoć roditelji iz svih delova BiH. EDUS ima razvijen program baziran na najnovijim znanjima koja omogućavaju pravedno obrazovanja koje je u BiH onemogućeno deci sa posebnim potrebama.
Broj ove dece se povećava, a da vlasti nemaju snage ni spremnosti da ovaj problem ni sagledaju, a kamoli da ga reše. EDUS radi po najsavremenijim metodama koje izgleda narušavaju lažni sklad našeg okoštalog obrazovnog sistema, te ovaj program i decu, po logici ovog lažnog sklada, treba ukloniti iz obrazovnog sistema. Roditelji ove dece, unapred osuđeni na tiho samovanje i lutanje kako da pomognu svojoj deci, a za šta već postoje dokazane metode i tehnike koje se konačno trebaju primenjivati i u ovom društvu, su takođe van sistema. Već su davno sa svojom decom izgubili pravo na dostojanstven život, a veliki deo njih gubi i pravo na rad budući da ovu decu najčešće izbacuju iz vrtića te roditelji (u najvećem broju slučajeva majke) dobijaju ili daju otkaz. Majka ovakvog deteta verovatno nikad neće postati „cool“ ličnost kojoj se divimo i verovatno se nikada neće naći na listi bh. heroina. Uprkos tome, ona je verovatno naša najveća nepriznata borkinja! No, u društvu u kojem je jedina svetinja patrijarhalna prošlost a ljudski život i dostojanstvo ne, gde se o sadašnjosti ne govori a budućnost se smatra već davno izgubljenom, ove žene će se samo pridružiti neslavnoj povorci marginalizovanih, pretučenih, nezaposlenih, eksploatisanih žena a da to niko neće ni primetiti.
Veliki broj ovih roditelja bi rado pokrenuo tužbu protiv države i resornih ministarstava obrazovanja sudu u Strazburu, na osnovu Konvencije o pravima deteta koja je u BiH sastavni deo ustava a gde stoji da mentalno ili fizički onesposobljeno dete treba da uživa pun i pristojan život, u uslovima koji osiguravaju dostojanstvo, potiču samopouzdanje i olakšavaju aktivno sudelovanje dece u zajednici; država preuzima obavezu da detetu pruži uspešan pristup obrazovanju, školovanju, zdravstvenim službama, službama za rehabilitaciju, pripremi za zaposlenje i mogućnostima rekreacije na način koji pomaže detetu da postigne što potpuniju moguću društvenu integraciju i individualni razvoj, uključujući njegov kulturni i duhovni razvoj… No, sudski proces može potrajati godinama, a za ovu decu izgubljen dan je izgubljena godina, a izgubljena godina je ravno večnosti.
Kročivši na Mesec, Nil Armstrong je rekao čuvenu rečenicu: ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo! Ako pak omogućimo deci sa posebnim potrebama pravično i održivo obrazovanje, napravićemo veliki korak za njih a i ona će steći osnovu da uskoro sama prave vlastite korake. To će ujedno biti i veliki korak za čitavo društvo koje će kao takvo dati svoj doprinos čovečanstvu. Tako ćemo se vinuti u orbite i neistražene, lepe predele, i napustiti žabokrečinu po kojoj sada plutamo.
Ženski pokret je nastao iz solidarnosti, empatije, mutualizma… Na tim principima su žene iz usuda nevidljivosti kročile i osvajale javnu sferu, a ne na principima borbe za stranačke, lične i egoistične interese. U ime tih postulata ženskog pokreta, apelujem na bh. ženske grupe i organizacije da se uključe u kampanju za podršku EDUSu. Zajedno se borimo i izborimo da ova deca dobiju svoju šansu! I da njihovi roditelji dobiju podršku koja im pripada na osnovu najviših pravnih akata ove zemlje i konvencija koje je BiH potpisala i ratifikovala! I da majke ove dece postanu priznate bh. heroine!
Zlatiborka Popov-Momčinović
