Jedna žena služi 12 godina zatvora zbog toga što je bila žrtva silovanja, druga je u zatvoru jer je pobegla od muža nasilnika. Obe žele da ispričaju svoju priču, ali film o njihovim životima neće biti emitovan, što je izazvalo spekulacije o tome da li je međunarodna zajednica posevećena pravima žena u Avganistanu.
Dokumentarni film “In-Justice: The Story of Afghan Women in Jail” (Priča o Avganistankama u zatvoru) zatražila je Evropska Unija koja je sad odlučila da ga ipak ne emituje. Kao objašnjenje, EU navodi da bi žene prikazane u filmu bile u opasnosti.
Kritičari tvrde da je sve pitanje politike i optužuju EU da je napustila svoj projekat zaštite prava žena iz straha da bi to ugrozilo odnose sa vladom Avganistana.
Film je uznemirujuća i tragičnih priča o Avganistankama zatvorenim zbog “moralnih zločina”.
Jedna od njih je priča o 19-godišnjoj devojci koju je rođak silovao i napravio dete. Zbog toga što nije udata osuđena je na 12 godina zatvora zbog seksualnog odnosa van braka, što je zločin u Avganistanu.
Sudija joj je rekao da može da izbegne zatvor ako se uda za silovatelja koji je podmićivanjem izbegao kaznu. Ona je odbila. Rodila je ćerku u zatvoru i tu će je i odgajati.
“Veliki broj sličnih slučajeva postoji u zatvorima”, rekla je Heder Bar iz grupe za zaštitu ljudskih prava “Hjuman rajts voč”.
Pod talibanima, žene su trpele neke od najstrašnijih restrikcija poput zabrane školovanja, izlaska iz kuće bez muške pratnje. Neke od ovih restrikcija nestale su sa odlaskom radikalnih islamista sa vlasti 2001. godine, ali je Avganistan i dalje ostao duboko konzervativno i muški orijentisano društvo, u kome se žene i dalje prodaju muževima a njihova prava se ignorišu.
Polovina od 300-400 zatvorenica u Avganistanu su zatvorene zbog takozvanih “moralnih zločina”, poput seksa van braka ili bežanja od muževa, pokazali su izveštaji UN i drugih organizacija.
Barova kaže da ni reforma pravosuđa nije poboljšala situaciju.
– Ženama su davana velika obećanja 2001, da bi proteklih godina otkrile da to uopšte nisu ni bila obećanja ili da su ona prekršena – rekla je ona.
U filmu se prikazuju i prepreke na koje Avganistanke nailaze tokom suđenja. Jedna 26-godišnjakinja pobegla je od muža koji ju je tukao. Pobegla je sa mladićem za koga tvrdi da je voli, ali da nikada nije imao polni odnos sa njom. Bez obzira na to, ona je uhapšena i zatvorena zbog preljube koja je zločin u Avganistanu.
Policija tvrdi da je žena kriva, jer nije devica i ignorisali su činjenicu da je bila udata. Ona je osuđena na šest godina. Njen dečko poslat je u obližnji muški zatvor. Iako ih deli zid, par razmenjuje poruke preko zatvorskih čuvara.
EU je naručila film krajem 2010. godine kao deo projekta o zaštiti prava žena u Avganistanu. Autori projekta predložili su da tema filma budu žene osuđene zbog “moralnih zločina” i EU je pristala, uloživši oko 70.000 evra u produkciju.
U februaru, EU je promenila mišljenje i navela da bi film mogao da ugrozi dve žene koje su snimljene. Posle više meseci pregovora izmedju EU i produkcijske kuće, u junu se Unija konačno izjasnila protiv filma.
“EU je odlučila da se povuče iz filma, jer postoji realna briga za bezbednost portretisanih žena. Njihova dobrobit ostaje naša glavna briga”, navodi se u saopštenju EU prosledjenom agenciji AP.
Autori filma smatraju da je takvu odluku trebalo prepustiti ženama koje su snimljene.
“Svaki potencijalni rizik mora se razmotriti sa njima i njihovom jasnom željom da ispričaju svoje priče”, rekla je rediteljka Klementin Malpas. “Na kraju krajeva, to je njihova odluka i mi se divimo njihovoj hrabrosti da istupe i progovore. Nije na nama da stavljamo veto na njihove glasove”.
Malpas i drugi uključeni u projekat odbili su da dalje komentarišu situaciju, jer su ugovorom obabezni da ne pričaju o pregovorima sa EU. I EU je odbila da komentariše film.
Tekst je u cjelosti preuzet sa www.blic.rs
