Slavna aktivistkinja kao zvijezda i dalje blješti!

Selma Hadžihalilović je trebalo da svoje tinejdžerske godine provede u kafićima sa prijateljima/cama, pripremajući se za fakultet i uživajući u bezbrižnim danima svoje mladosti. Umesto toga, ona je odrastala u zemlji ophrvanoj ratom, živeći u strahu i očaju.

Povratak u Bosnu i Hercegovinu 1993. Ogroman broj muslimanskih izbeglica kojebeže pred etničkim čišćenjem snažno je uticao na rad sedamnaestogodišnje Selme u Zenici, 74 kilomentra sjeverno od Sarajeva, gde su očajnički tražili hranu i sklonište. Među njima su bile žene koje su prošle kroz najgore oblike seksualnog nasilja.

Pokušavajući da je izvede iz kuće, Selmina majka ju je odvela na sastanak lokalne feminističke organizacije. Nije mnogo prošlo a rodila se prava aktivistkinja. Tinejdžerka Selma je radila sa ženama iz Zenice i Njemačke da bi otvorila sklonište koje je postalo poznato kao Medica Zenica, gde su žrtve mogle da dobiju ljekarsku i psihološku pomoć. Ona je ovde postala bolno svjesna stvarnosti rata i kako su žene postale najranjivije žrtve nasilja, uključujući silovanje i seks trafiking.

Rad Hadžihalilovićeve ju je doveo do World Learning-a, nevladine organizacije iz SAD, i njene Mreže za strategije, obuku, zagovaranje i resurse, što je mreža poznata kao Mreža STAR (zvezda, prim. prev.) koju finansira ZONTA internešenel. Ona je postala rukovoditeljica projektima i direktorka antitrafikantskih programa u ovom regionu između 2002. i 2007. Otada je svoj život posvetila zaštiti ljudskih prava u svojoj Bosni i Hercegovini. Pored zastupanja prava žena i zagovaranja njihovog učešća u politici, ona je ranije pomagala ljudima koji su se pozivali na savjest, i nisu htjeli da služe obavezni vojni rok.

Marta 25. – gotovo dve decenije poslije rata – ona će biti počastvovana prestižnom nagradom pod nazivom Clyde Snow Social Justice Award na Univerzitetu u Oklahomi zbog njenog rada u odbrani ljudskih prava žena.

Svake dve godine, ovom se nagradom odlikuje osoba ili grupa čiji rad doprinosi rehumanizaciji žrtava kojima su prekršena ljudska prava. Nagrada je dobila ime po najistaknutijem forenzičkom antropologu i uglednoj osobi koja se borila za ljudska prava, Klajdu Snouu (Clyde Snow), koji je identifikovao ljudske ostatke brojnih konflikta i pronašao naučne dokaze skrivenih zvjerstava, uključujući one počinjene u Bosni i Hercegovini. Snou je preminuo 2014. kada je imao 86 godina, u Normanu, Oklahoma.

Ova međunarodna nagrada ima cilj da baci svjetlo na neotpjevane junake i junakinje koji/e rade na lokalnom nivou i da bi se nadahnuli/e aktivisti/kinje u povoju. „Ima ljudi koji rade sjajne stvari širom sveta i koji dobiju priznanje“, kaže Miša Klajn, vanredna profesorka na katedri za antropologiju i predsedsjednica odbora za dodjelu nagrade Clyde Snow Social Justice Award na Univerzitetu u Oklahomi. „Želimo da odlikujemo ljude za koje inače ne bismo znali/e“, Klajn je dodala da su nominacije za 2016. dospele sa četiriju kontinenata.

„Selma otelovljuje ovu nagradu“, kaže Džil Irvin, predsjednička profesorka (što je titula jednog od najboljih profesora, prim. prev.) i kodirektorka Centra za socijalnu pravdu na Univerzitetu u Oklahomi, koja je nominovala Hadžihalilovićevu.

„Ono što Selmu razlikuje od drugih je njena volja i sposobnost da pronađe najugroženije i često zaboravljene žrtve nasilja u ratu i pomogne im na svaki način na koji može – čak i po cijenu da ide na svoju štetu“, primećuje profesorka Irvin u svom pismu nominacije. „Ne mogu da se sjetim zaslužnije osobe koja bi mogla da dobije ovu nagradu.“

Kada je upitana o tome što je odabrana da dobije ovu nagradu, Hadžihalilovićeva je kazala da je iznenađena. „Počastvovana sam da je neko prepoznao moj rad“, rekla je ona. „Društveni aktivizam je zaista bitan. Tu se beskonačno radi nešto što ljudi ne primjećuju, ili se bavite situacijama o kojima niko ne bi da govori. Radimo nešto sa ljudima koji su gotovo nevidljivi. To može da bude usamljenički posao. Ova nagrada mi daje snagu da nastavim dalje.“

Hadžihalilović je zahvalila organizaciji World Learning za nagradu i priliku da postane liderka svoje zajednice. Njeni mentori su bili američki feministički aktivisti/kinje Lael Stegal i Džil Benderli koji/e su bili/e suosnivači/ice Mreže STAR Delfi (STAR Delphi Network) 1994. koja je pomagala ženama na Balkanu da se oporave od trauma i izgrade uništene živote posle rata. Mreža je postala deo World Learning-a 1999.

Hadžihalilović, koja govori bosansko-hrvatsko-srpski, francuski, nemački i engleski, kaže da joj je iskustvo u World Learning-u pomoglo da razume svijet van njenih granica, omogućujući joj da postane efikasna aktivistkinja u svojoj zajednici; ona je bila uključena u rad međunarodnih razvojnih agencija i Ujedinjenih nacija i učila je o procesima međunarodnog finansiranja, o komunikaciji sa donatorima i preoblikovanju potreba početničkih/osnovnih organizacija.

Što je važnije, kako ona kaže, naučila je kako da bude glas žena i devojčica na koje su uticali socijalna nepravda, nasilje i diskriminacija. „Tu sam naučila kako da radim na lokalnom i globalnom nivou istovremeno“, rekla je ona.

Kao što je prikazano u filmu „Uzbunjivač“ (Whistleblower) iz 2011, šokantnom filmu u kom glumi Rejčel Vajs koja je pričala o balkanskim plavim šlemovima koji su kroz prste progledali trafikingu, kidnapovanju, mučenju i silovanju bosanskih žena i žena iz Istočne Evrope, Hadžihalilović je rekla da je njen rani rad bio usredsređen na prevenciju i buđenje svijesti kod lokalnih žena, učeći ih da prepoznaju znake trafikinga i načina da se zaštite.

„Bilo je mnogo izvještaja o tome da su trafikanti tjerali devojke da rade razne stvari zato što su im u piće sipali drogu“, kaže ona.

Hadžihalilović je vremenom proširila svoje napore po pitanju borbe protiv trafikinga i zajedno sa mnogim drugim aktivistkinjama bila je suosnivačica mreže RING, što je grupa organizacija koje vode žene iz Bosne i Hercegovine, a koja pokušava da spreči trafiking žena i dece. Ova mreža stupa u partnerstva sa grupama ljudi iz brojnih zajednica na Balkanu da bi se dao odgovor zajednice na potrebe ugroženih grupa i sačinili programi prevencije. Ona je takođe aktivna članica nekoliko nacionalnih i međunarodnih mreža za ljudska prava.

Dok se pažnja celog svijeta usmjerila na druga konfliktna područja otkako je Dejtonski sporazum potpisan 1995, čime je završen troipogodišnji rat u Bosni, Hadžihalilović insistira na tome da priča nije gotova. Ona opisuje mir u Bosni i Hercegovini krhkim i tvrdi da je osnaživanje žena ključni dio održavanja mira u regionu.

Njen rad sa ljudskim pravima se i dalje usredsređuje na žene i devojčice, zaštitu prava socijalno ugroženih i neprimetnih žena, uključujući žene sa posebnim potrebama, Rome, žene u ruralnim područjima, samohrane majke, starije žene i žene iz LGBT zajednice. Hadžihalilović danas radi sa feminističkom aktivističkom organizacijom pod nazivom Fondacija CURE, gde koordiniše Mrežu žena BiH i zagovara poboljšan kvalitet života žena i devojčica.

„I dalje ima mnogo izazova, a mi smo tu da se borimo za pravedan svijet“, kaže ona, primetivši da su ožiljci rata još prisutni, čak i dok ona i drugi lokalni aktivisti/kinje dijele svoje znanje sa ženama u konfliktnim zonama i mirovnim procesima. „Naša je odgovornost kao građanki svijeta – da dijelimo lekcije koje smo naučile u radu sa preživelima iz drugih sukoba“, kaže Hadžihalilović.

Ona čvrsto vjeruje da bilo koja zemlja koja izranja iz konflikta mora da obuhvati žene za pregovaračkim stolom, što je propust koji i dalje proganja današnji Balkan.

Hadžihalilović je primetila da je situacija u Bosni i Hercegovini daleko stabilnija nego u prethodnim godinama, ali da se ljudi i dalje boje onoga što bi sutra moglo da donese: „Nalazimo se u situaciji stalnog straha da će se sve oko nas urušiti“.

Stefani Genkin je konsultantkinja za medije u organizaciji World Learning, što je neprofitna organizacija koja se usredsređuje na međunarodni razvoj, obrazovanje i programe razmene u 60 zemalja. Ona je bila producentkinja Si-En-Ena gotovo 15 godina, a pre toga je bila honorarna novinarka štampanih medija na Srednjem istoku. Gospođica Genkin je master filozofije na katedri za studije o Srednjem istoku na Oksfordskom univerzitetu, Koledžu Sv. Antonija i stipendistkinja je Fulbrajta za Jordan.

Ova priča je napisana u originalu na engleskom.

Članak preuzet sa: http://www.kosovotwopointzero.com/sr/article/2085/a-star-activist-still-shines-bright 

 

Također vam se može svidjeti…

NEMA NAZAD

NEMA NAZAD

Kroz ovogodišnju kampanju 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja šaljemo nekoliko poruka, a jedna od njih...

read more